Nekadašnji jugoslovenski golman Zoran Simović u emisiji “Mojih Top 11” govorio je o legendarnom Blažu Sliškoviću.
“Baka Slišković. Kakav je to fudbaler bio, ljudi moji. Samo da je volio da trenira, bio bi Maradona. Ali on dođe kod mene i Pešića u sobu i kaže ’kume, danas mi se ne ide na trening, šta da slažem?’ I onda mu mi damo ideju za povredu članka, tetive, koljena… Kaže ’bravo, to će sigurno da upali’. Dva dana kasnije izađe na utakmicu i to je pakao. Sjećam se gola protiv Štutgarta iz slobodnog udarca, nikome na stadionu nije bilo ni na kraj pameti da bi iz te pozicije mogao da šutira direktno na gol. U tome i jeste tajna fudbalskog genija, da te jednim potezom ostavi bez daha. U Mostaru su ga voljeli kao boga. Izađe iz kola u centru grada i ostavi ključeve u vratima. I onda cijeli Mostar vozi njegova kola tokom noći. Mi ga pitamo ’Baka, da li si normalan’. A on kaže ’neka ih, neka voze, slupati ga neće sigurno’. Pravi šmeker i fudbalski velemajstor”, kaže Simović, a potom govori o Piksiju i Savičeviću.
“Stojković i Savićević su za mene pojam fudbalskog majstorstva. Nažalost, nisam imao sreću da duže budem u reprezentaciji i da igram sa njima na više utakmica. Uglavnom su mi bili protivnici. Piksi je na tom Evropskom prvenstvu 1984. tek ulazio u A tim i odmah je pokazao da zrači harizmom i autoritetom. Odmah se prihvatao odgovornosti, sjećam se da je na debiju protiv Portugala izveo penal kao da mu je stoti nastup u reprezentaciji. Poslije je i na završnom turniru pogodio mrežu protiv Francuske. U pravom smislu riječi, lider na terenu i u svlačionici.”
Simović je bio jedan od aktera na čuvenoj utakmici Jugoslavije sa Bugarskom.
“Bugari su imali kontru tri na jedan, ali sam bio dovoljno pribran da iskoristim sebičnost njihovog igrača. U istoj akciji su ponovo mogli do gola. Kažu ’Simović je bravurozno odbranio’, šta odbranio, lopta me je pogađala gdje je stigla. U glavu, grudi, ruke… Kada sam je konačno ukrotio, znao sam da nema više vremena za neku izrađenu akciju. Htio sam da je deganžiram skroz u njihov šesnaesterac, ali jedva da je stigla da sredine terena. Psovao sam sebi sve po spisku… zar je moguće da nemam snage za jači degažman? Lopta je stigla do Mlinarića, koji je odmah proslijedio pas ka Zlatku Vujoviću. Zlatko umjesto da centrira iz prve, kreće da zalama igrača i ja ponovo krećem da psujem. Šta ga zalamaš, vrijeme ističe… Uslijedio je centaršut i fenomenalan potez Ljube Radanovića. nije mi ni dan danas jasno kako je uspio onako da se izvije i da zahvati loptu glavom.”
(Reprezentacija.ba)
