Golman naše reprezentacije Ibrahim Šehić (33) podvukao je loš teren Bilinog Polja kao jedan od razloga loše igre i na kraju poraza protiv Gruzije (0:1).
“Bilo je teško igrati po ovakvom lošem terenu. Zbog terena nismo mogli brže da igramo” rekao je između ostalog rezignirani Šehić u petak navečer.
Svako ko nije senilan naravno da se zapitao kako je moguće da je teren bio u lošem stanju nakon stotina hiljada KM uloženih u rekonstrukciju Bilinog Polja proteklih godina.
Posljednja rekonstrukcija terena dogodila se u julu prošle godine. Teren je ranije, prije devet godina, doživio prvu veliku rekonstrukciju.
Sve troškove većinski je ili u potpunosti pokrivao Fudbalski savez BiH, no čini se da je novac ipak potrošen donekle uzalud, jer ne postoji sistem koji će garantovati da se teren očuva na zadovoljavajućem nivou.
Za kvalitetan teren potrebno je redovno održavanje, a već se nakon pet ili šest dana bez njege može stvoriti šteta za čiji je popravak potrebno najmanje mjesec dana i dodatni troškovi.
Iako često za sve probleme u bh. društvu okrivljujemo “neprijatelje Bosne i Hercegovine”, za upitati se da li je moguće da nakon toliko potrošenog novca nije moguće organizovati najednostavniji sistem koji će teren držati na nivou potrebnom našoj reprezentaciji.
Kako očekivati dobre rezultate reprezentacije, ako se ne mogu omogućiti ni osnovni uslovi, za koji novac očigledno postoji, ali očigledno ne i sposobnost ljudi.
Da je sposoban kadar u Fudbalskom savezu BiH u velikoj manjini, najbolje govori šala koja kola kancelarijama zgrade krovne kuće bh. fudbala, a u kojoj se predlaže da se “Međunarodni dan očeva” proglasi kao “Dan FS BiH”, zbog desetina “tatinih sinova” koji su kao paraziti zaposleni u administraciju Saveza, ali i kao treneri u reprezentativne selekcije. Ništa bolje nije ni u velikoj većini drugih institucija svih nivoa vlasti Bosne i Hercegovine.
Mnogi će reći “isti je teren i za nas i za protivnika”, ali sigurno da je loš teren uvijek na štetu ekipe koja u utakmicu ulazi kao favorit.
(Reprezentacija.ba)
