Malo ko je očekivao da će se Samir Radovac ove zime razići s Veležom. Sarajlija je dolaskom među “Rođene” u potpunosti oživio karijeru. Bio je prva violina tima koji je u crveni dio Mostara donio trofej nakon gotovo 36 godina čekanja, a svojom borbenošću i predanošću je i zaslužio kapitensku traku. Ipak, njegov mostarski san nije trajao dugo.

Uslijedile su povrede zbog kojih je van stroja bio nekoliko mjeseci. U tom periodu kolale su glasine kako pravi bojkot protiv stručnog štaba, širi negativnu atmosferu u svlačionicu…, što mu je teško palo, a poslije svega nije imao izbora nego da se raziđe s Veležom i potraži sreću na drugom mjestu.

Zvalo ga je nekoliko klubova iz BiH, pričalo se čak i o interesu Željezničara, ali na kraju se 27-godišnjak opredjelio za Novi Pazar. U razgovoru za Reprezentacija.ba portal otkrio je i šta je presudilo. 

– Prvi su me zvali. Čim su saznali u novembru da odlazim iz Veleža, javili su mi se s idejom da dođem kod njih, ali nisam želio pretjerano da žurim. Sačekao sam da vidim šta će se još izdešavati. Zvali su me i drugi klubovi iz Srbije, zatim Hrvatske, bila je opcija i za Aziju. Na kraju nije se realiziralo, iako je bilo blizu, baš. Sada mi je drago što me je put doveo u Novi Pazar jer sam se uvjerio koliko je klub ozbiljan i organizovan. To pokazuju i rezultati. Sa mnom je tu i Numan Kurdić kojeg poznajem još iz Sarajeva, kao i Miloš Filipović – govori Radovac.

Iako mu u Veležu na kraju nisu željeli produžiti ugovor, period proveden u Mostaru želi pamtiti samo po dobrom.

– Prvih godina bio sam prezadovoljan u Veležu. Igrao sam standardno, izborili smo Evropu, potom već sljedeće sezone i Kup BiH. U to vrijeme biti dio Veleža je stvarno bilo neprocjenjivo. Bio sam spreman i da ostanem, odnosno produžim ugovor koji je isticao na ljeto, međutim umjesto toga uručen mi je – raskid. Šta je razlog, ni sam ne znam. Svašta se pričalo, širile su se dezinformacije, a ja nisam imao izbora nego da šutim i trpim. Pojedini ljudi su očito sve planirali. Ne želim se više vraćati na to, život ide dalje, vrijeme u Veležu ću svejedno pamtiti po lijepim stvarima kojih je bilo više. Želim im sve najbolje.

Otkrio je i kako je Velež za njega imao ponudu iz Turske.

– Poslije već prve polusezone kada smo bili na pripremama u Antaliji, sportski direktor i skaut Genclerbirligija su gledali utakmicu Veleža i Arsenala iz Tule, a jedan od onih koje su zapazili bio sam ja. Gledali su me i kasnije. Sve te utakmice sam dobro odigrao, svidio sam im se… Ipak, kako smo bili u borbi za Evropu, Dudić i Šoše nisu pristajali na to da idem na zimu. Bio je plan da ostanem do ljeta i da se onda priča nastavi, međutim u međuvremenu Genclerbirligi je ispao iz 1. lige, promijenila se čitava upravljačka struktura u klubu i sve je palo u vodu.

Nakon napuštanja Veleža imao je ponude i drugih klubova iz BiH. Šuškalo se i da priča sa Željezničarom.

– Bila su tri-četiri kluba zainteresovana, ali Premijer liga mi je bila zadnja opcija, želio sam nešto novo. Liga je nazadovala, vidimo i kakvo je suđenje… Zasitio sam se. Iz Željezničara me nisu zvali, mada i da jesu, ništa od toga ne bi bilo. Ne bih mogao to iz poštovanja prema Sarajevu u čijem sam dresu sakupio preko stotinu nastupa.

Opcija, dodaje, nije bio ni za Sarajevo.

– Ne, ni Sarajevo nije bilo u igri. Znam i šta je razlog, nebitno… Kada je Goran Sablić bio trener i kada sam na Koševu slavio s Veležom 2:0, stajao sam s njim na terenu poslije utakmice, on je želio da me dovede te zime. Šta je razlog i šta se desilo poslije, ne znam, uglavnom niko me nije kontaktirao. Sigurno je utjecaj imao neko veći od trenera. Ali, bio sam i pod ugovorom, sigurno ne bih mogao besplatno doći – kaže Radovac na kraju razgovora za Reprezentacija.ba portal.

(Reprezentacija.ba)