Abdulah Ibraković (49) je u oktobru prošle godine preuzeo saudijski Hetten FC, ali je u martu ove godine raskinuo saradnju sa ovim klubom.
Ibraković, koji se trenutno nalazi u Austriji, je u razgovoru za Reprezentacija.ba otkrio zašto je napustio Saudijsku Arabiju, a govorio je o Premijer ligi BiH, vremenu provedenom u FK Sarajevo, svojoj edukaciji, ali i o nepostojanju sistema u našem fudbalu.
Radili ste u Saudijskoj Arabiji, kakvo je iskustvo i zašto ste napustili?
“Iskustva u Saudijskoj Arabiji su pozitivna. Dobro je da čovjek upozna drugu kulturu, način življenja, organizovanja, igranja fudbala. Sretan sam što sam bio dole i što sam imao dovoljno vremena da vidim kako to tamo funkcioniše. Napustio sam Hatten zbog ponude austrijskog GAK-a.”
Trenutno ste u Austriji, spominjalo se da ćete preuzeti GAK?
“Pred sami početak ove krize sam raskinuo ugovor u Saudijskoj Arabiji. Tri dana nakon raskida sam letio za Austriju i trebao preuzeti GAK. Ali, izdešavalo se sve ovo oko korona virusa i to je tako. Fudbal nikada nije predvidiv.”
I u Saudijskoj Arabiji, i u Austriji i u većini iole uređenih država postoje strategije za razvoj sporta i fudbala, samo u BiH ne. Kako to komentarišete, da li će nas sve države preskočiti?
“Kada sam se opredijelio da budem sportski direktor u Sarajevu razmišljao sam kako ne postoji nikakva strategija kod nas. Jednostavno, klubovi moraju samo da pokrenu priču. Generalno, Fudbalski savez je zadužen da organizuje strategiju za fudbal i da je on nosilac svih fudbalskih aktivnosti. On kao takav mora da planira i da upravlja svim fudbalskim procesima. To je obaveza Fudbalskog saveza. Klubovi mogu samo u svojim okvirima da se organizuju i da rade. Ipak, zbog svih problema u našoj zemlji, od finansija pa do infrastrukture, to je jako teško.”
Jedan ste od rijetkih trenera koji je odlučio svoje znanje pretočiti u knjigu? Devet godina poslije, kakvi su efekti? Jeste li zaradil i nešto od knjige?
“Ne znam da li je iko kada u BiH zaradio nešto od fudbala. Za sve je potrebna hrabrost. Ja sam imao sreće da sam radio 15 godina u BiH. Od Lukavca, preko Slobode, TOŠK-a, Čelika, Gračanice, Veleža pa do Sarajeva. Bio sam i stručnom štabu U21 BiH. Uspio sam da prođem sve to. Došao sam do ideje da sa svojim prijateljima uradim jednu knjigu i oni su mi mnogo pomogli. Bili su privrženi toj ideji i svi ti moji prijatelji koriste danas nešto iz te knjige i to je moja satisfakcija. Što se tiče finansijske strane, izdavači i svi koji to rade gledaju da oni zarade. Iskreno, više se potroši nego što se zaradi.”
Magistar ste sporta, a čuli smo da pišete i doktorat, na koju temu?
“Ja pokušavam da budem produktivan u fudbalu. Ako ne radim sa ekipom na terenu, onda idem na jedan drugi teren koji me ne može odvojiti od fudbala. Putujem stalno, gledam treninge, razgovaram sa svojim prijateljima, obilazim velike klubove i gledam kako rade organizaciono. Također, pokušavam i na neki način sebe da nadogradim. Doktorat sam upisao prošle godine u Beču, a sada imam dovoljno slobodnog vremena zbog korona krize. Tema doktorata je veoma zanimljiva i možda će u budućnosti imati praktičnu primjenu. Tema se tiče slobode kretanja svih fudbalera članica UEFA-e unutar prostora u kojem ordinira sama UEFA. Nešto slično kao Europska unija. UEFA je sjajno organizovana i pogotovo što sad predsjednik Čeferin gleda puno bolje na neke stvari. Mislim da se nešto ovakvo može da se usvoji, jer sada imamo problem i Brexita. Vidite šta se dešava sa stranim igračima koji su iz Eurospke unije, a hoće u Englesku. Sada će se i taj broj igrača smanjiti. Jednostavno oni će ući u kontigent stranaca.”
Kada već govorimo o bh. fudbalu, kakva su vam sjećanja na rad u FK Sarajevo? Osvojili ste ligu i kup, ali bilo je burno – navijači ipak najviše pamte da ste kao sportski direktor napravili najveći transfer u historiji PL BiH prodajom Cimirota u PAOK? Kako je do toga došlo?
“Iskreno, da bi neko radio u Premijer ligi BiH i provukao svoje ideje mora biti hrabar, ali i lud. Jer doći u Sarajevo u augustu 2013. godine kada je Sarajevo ispalo od albanskog Kukesija, navijači su bili ogorčeni, klub je bio u minusu, kada imate narušen imidž kluba i neorganizovan segment, bila je više ludost nego hrabrost. Ja sam svojim dolaskom pokušao da uskladim neke stvari. Srećom imao sam jako dobre, sposobne i stručne ljude u klubu koji mnogo vole Sarajevo. Moj projekat je bio da reorganizujem klub, da napravim akademiju, jednostavno da se promijeni sportski segment. Mi smo to uspjeli u Sarajevu. Bilo je tu ljudi koji su mi mnogo pomogli iz raznih sektora, bankarskog, ekonomskog i drugih. Finansijski i organizaciono je to bilo odlično. Ja sam sportski segment radio prema projektu koji sam i pravio. Uspjeli smo osvojiti titulu i kup, igrali doigravanje za ulazak u grupnu fazu Europa lige, bili smo zanimljivi i atraktivni. Imali smo strašan tim i svi su nas cijenili. Gojko Cimirot je proizvod FK Sarajevo iz tog sistema u kojem se radilo odlično. Ima tu još mnogo igrača iz tog perioda koji su se kasnije prodali. Ukratko, mora se biti dovoljno hrabar, lud i sposoban da se napravi nešto u Bosni i Hercegovini. Sezona 2014. / 2015. je sigurno najgledanija u posljeratnoj historiji kluba. Imali smo ogromnu podršku navijača, kojih je po 3.500 dolazilo u goste u Gradačac ili Vitez, a da ne pričam o posjeti na domaćem terenu kada je bilo i po 30.000 navijača. Jednostavno nisi mogao da izgubiš sa takvom podrškom. Navijači imaju ljubav i emociju prema klubu, a mi smo u tom trenutku samo uskladili neke stvari. Mislim da je upravo usklađivanje ključ za uspjeh u svakom sportu.”
Kako komentarišete današnju situaciju u PL BiH, u Sarajevu, Želji, Čeliku?
“Radovao sam se kada je Olgun stigao u Čelik. Vidio sam da ima ideju stvaranja terena, akademije i to je trebalo Čeliku. To bi bio garant i temelj da će Čelik biti uspješan narednih 20,30 godina. Ipak, u zadnje vrijeme je djelovao konfuzno i očigledno da nije imao konce u rukama. Žao mi ga je, jer vidim da je u fudbalu i da ulaže. Šteta je što je BiH i Premijer liga BiH progutala još jednog čovjeka koji je htio ulagati. Bojim se da se to u budućnosti ne dogodi jednom Stanišiću, Mušiji, Husiću ili Hasiću. To su ljudi koji vole klub i ulažu. Iskustva u cijelom svijetu pokazuju da klub može egzistirati nasloljen na neke korporacije ili velike kompanije koje to mogu sve isfinansirati. Odnosno, te korporacije u svom načinu rada imaju i fudbal. To se najbolje vidi kroz Red Bull. Nadam se da ti ljudi neće otići iz našeg fudbala, jer su puni ideja i rade mnogo dobrog. Što se tiče naše lige, ja nisam zadovoljan i nikada neću biti zadovoljan. Mislim da možemo i moramo više. Mislim da znamo igrati fudbal, imamo biologiju i fiziologiju koja je veoma važna za fudbal. Mi samo nemamo sistem i to nam je veći problem. Vidite, gdje god se nešto pokuša da organizovati odmah imamo rezutlate. Tribine se prave u Vrapčićima, zatim se prije dvije godina počela i Grbavica renovirati. Sarajevo se diglo, Zrinjski je konstantno dobar, u Doboju kod Kaknja se dobro radi, vidimo i Borac da ulaže. Svi moraju biti dio sistema i onda ne bi bilo problema.”
Pričalo se da ste do 2014. bili menadžer Muhamedu Bešiću, ali da je on jednostrano nakon SP 2014 okrenuo vam leđa i prestao sarađivati sa vama?
“S kim god radiš i kada želiš da pomogneš, odmah neko misli da si menadžer. Ja nisam nikakav menadžer, ali fudbal dobro znam. I znam da Muhameda Bešića i slične igrače ne smijemo izgubiti. Znaju to i Džeko i Pjanić, koji su još kao mali morali biti dio našeg sistema. Ima mnogo mladih igrača koji sada trebaju podršku. Moramo voditi više računa o sistemu. Imate i projekat BiHScout i vidim da se ljudi javljaju i prijavljuju. Muhamed Bešić je u tom momentu trebao dobiti podršku i imao je strašan kvalitet. Šteta bi bilo da nije zaigrao za BiH. Isto tako u dijaspori ima mnogo talentovanih fudbalera koji moraju dobiti šansu. Fudbal je postao industrija i ima svoja pravila te će se za 5,10 godina sve poredati kako treba. Najvažnije je da svi mladi, talentovani igrači koji imaju kvalitet moraju da igraju za BiH.”
Dovođeni ste u vezu sa preuzimanjem funkcije fudbalskog direktora FS BiH, šta se desilo sa tim? Na kraju niko nije ni izabran na tu poziciju?
“Teško je pričati o tome. Najbolje je pričati o trenutnom stanju. Samo na taj način možemo pomoći da se napreduje. Moj motiv da uđem u tu priču je bio da izgradim sistem. Svi pričamo da sistem gotovo da ne postoji. Gledam podcast “Opsajd”, koji vode dva dobra momka, i naši reprezentativci pričaju kako nam ne valja mentalitet. To su sve produkti nepostojanja sistema. Ja sam bio da se uspostavi novi sistem. Bole činjenice da igrači kažu da posjedujemo kvalitet, ali da nemamo mentalitet. Izvor našeg identiteta, kulture je upravo mentalitet. Moje mišljenje je da mi bježeći od nedostatka našeg kvaliteta tražimo izgovor u mentalitetu. Moramo se vratiti u osnovu fudbala, u razvoj, u mlade generacije. To smo mi upravo uradili u Sarajevu. Da za nekoliko godina imamo svoje igrače koje smo mi proizveli. Trenutno u reprezentaciji ima veliki broj mladih igrača koji su izašli upravo iz akademije Sarajeva. U Premijer ligi BiH ima 20-ak iz akademije Sarajeva koji cirkuliraju i to je mene vuklo da pokušam da dođem na tu funkciju u savezu.”
Kako kao stručnjak komentarišete rad FS BiH na fudbalskom planu i rad naših selektora u reprezentacijama? Može li Bajević išta napraviti?
“Ljudi su prema nekim kriterijima izabrali najbolje. Ako su izabrali najbolje, ja od njih očekujem da naprave najbolje rezultatate. Za mene je neuspjeh što se nismo plasirali na EURO. Rekli smo da sada imamo najboljeg trenera Bajevića, najbolje pomoćnike i nema prepreke za plasman na EURO. Rekli smo da su bivši selektori bili slabi i osim Safeta Sušića niko nije otišao na veliko takmičenje. Mi da imamo uspostavljen sistem na način da se zna kakvi su kriteriji za postavljanje selektora, izbor igrača, ne bi imali nikakav problem. Imali bi kontinuitet i pravili bi dobre rezultate. Ljudi koji vode selekcije bi se mijenjali, ali zbog dobrih rezultata i napredovali bi. Možda bi otišli i u neki veliki klub. Nažalost, mi po dolasku novog selektora mijenjamo sistem. Najbolji primjer je zadnji spisak selektora Bajevića. Veliki je broj novih igrača na tom spisku u odnosu na prethodne spiskove bivšeg selektora Prosinečkog. Nemoguće je da mi imamo poput Brazila ogroman broj igrača na raspolaganju i da ih možemo tek tako mijenjati. Ono što je bitno da selektor i njegovi saradnici moraju dobiti podršku od javnosti, struke i navijača. Bajević je sada najbitniji, ali on ima obavezu da odvede selekciju na prvenstvo. On i njegovi pomoćnici moraju sve uraditi da odemo na EP. Ako tako ne bude, to će biti neuspjeh sa Džekom, Pjanićem i ostalim kvalitetnim igračima. Sigurno smo kvalitetniji od sve tri selekcije iz baraža.”
Možete li koristeći našu aplikaciju “Moj Tim” izabrati najbolji tim BiH od rata na ovamo?
“Svi mi nekako gledamo iz svog ugla i ne bih mogao izabrati najbolji tim. Mi smo imali dobrih igrača, ali šteta što smo neke “pojeli”.Nekako mi je žao moje generacije, koja nije dobila pravu priliku u reprezentaciji krajem 90-ih. Žao mi je tih momaka. Bilo je tu sjajnih igrača iz Sarajeva, Želje, čak i Jablanice, a da ne govorim o Čeliku koji je tada dominirao. Svima treba odati priznanje i hvala ima što su igrali za BiH. Na prvom mjestu mora biti interes Bosne i Hercegovine.”
Šta ste naučili tokom korona krize što će promijeniti vaše ponašanje u budućnosti?
“Naučio sam puno. Ipak, pitanje je šta ću zapamtiti. Čim krene fudbal, čim se lopta zakotrlja, čini mi se da ću sve zaboraviti. Kada krene utakmica, sve ide u zaborav.”
Abdulah Ibraković je rođen 1970. godine u Doboju. Fudbalsku karijeru je počeo u rodnom gradu, tačnije u Slogu, a nakon toga odlazi u Njemačku. Po povratku u BiH igrao je za Radnički iz Lukavca te Gradinu iz Srebrenika. Karijeru je okončao u hrvatskom Osijeku. U trenerskoj karijeri predvodio je ekipe Radničkog iz Lukavca, tuzlanske Slobode, Bratstva iz Gračanice, TOŠK-a iz Tešnja, mostarskog Veleža i zeničkog Čelika. Bio je i član stručnog štaba amaterske selekcije BiH od 2002. do 2006. godine, dok je od 2008. do 2011. godine bio član stručnog štaba U21 BiH. Ibraković, koji posjeduje UEFA Pro licencu, obnašao je funkciju sportskog direktora u FK Sarajevo od augusta 2013. do septembra 2015. godine. Samostalno je trenirao austrijski Kapfenberg, a posljednji angžman je imao u saudijskom Hetten FC. U decembru 2011. godine objavio je knjigu pod nazivom “Moderni napadački nogomet.”
(Reprezentacija.ba)
