Samir Selesković, nekadaÅ¡nji koÅ¡arkaÅ¡ki reprezentativac BiH nedavno je postao glavni trener za najtalentovanije koÅ¡arkaÅ¡ke Tofasa iz Burse. Prethodno je tokom igraÄke karijere, koju je poÄeo u sarajevskom ŽeljezniÄaru, nastupao za Besiktas, Tofas, Turk Telekom, Maccabi Qiryat i Elitzur Ramlu. Trenerskim poslom, uglavnom kao asistent, bavio se u reprezentacijama BiH i Turske, zatim u Fenerbahceu, Azovmashu, Gaziantepu, Turk Telekomu…
“SpecifiÄno je Å¡to malo trenera u Turskoj ima takvu poziciju. Tofas, koji je uvijek bio ozbiljna sredina, ove godine se odluÄio za projekat da ubrzaju razvoj svojih najtalentovanijih igraÄa. Ponudili su mi da budem zadužen za razvoj igraÄa u svim selekcijama, od pionira do prvog tima. Napravili smo listu tih najtalentovanijih igraÄa, a ja sam zadužen za njihov individualni rad. Naravno, taj broj igraÄa se može smanjivati ili povećavati, ali vrlo je bitno da sada svi znaju da je Tofas joÅ¡ ozbiljniji klub, jer je to vrlo bitno kako bit roditelji odluÄili dati djecu u prave ruke“, priÄa Selesković, koji je u Turskoj poznatiji kao Sedat Pinar, za Anadolu Agency (AA).
Dio igraÄke karijere proveo je u Tofasu i odliÄno poznaje sredinu, a kaže da klub u predstojećoj sezoni izuzetno jake Turske lige želi ostati meÄ‘u osam najboljih timova, gdje je bio proÅ¡le.
“Prošlu sezonu Tofas je bio veoma uspješan, jer je ušao u play-off, odnosno među osam najboljih ekipa. Ove će igrati Eurokup, a u Turskoj je cilj biti što više, mada je ovdje veoma nezgodno govoriti o ambicijama. Ipak, mislim da bi u klubu bili zadovoljno kada bi ponovo ušli u play-off“, smatra bh. trener.
Trenersku karijeru gradio je radeći uz Bogdana Tanjevića, Nevena Spahiju, Nenada Markovića, s kojim je imao zadovoljstvo i igrati zajedno.
“Sa Markovićem sam veliki drug postao joÅ¡ kada smo igrali u reprezentaciji BiH. Kada smo poÄeli raditi u reprezentaciji BiH, imao sam veće iskustvo. MeÄ‘utim, poÅ¡to je on imao veliku igraÄku karijeru, dobio je ponudu od saveza da preuzme reprezentaciju, Å¡to je po mom miÅ¡ljenju bilo prerano za njega, i on se slaže s tim. To su bili neki poÄeci, potom sam sa Tanjevićem i Spahijom radio u Feneru. Svako je na svoj naÄin specifiÄan. Tanjević ima taj veliki entuzijazam za stvaranje tih mladih igraÄa. Spahija isto ima svojih prednosti, bio je iskusan trener tada kada je doÅ¡ao u Fenerbahce. Svaki trener na tom nivou ima zajedniÄku sponu, ali ne mogu priÄati pojedinaÄno, jer svako od njih ima svoj odreÄ‘eni kvalitet. Kasnije sam radio u Gaziantepu sa Jurijem Zdovcom, koji je Å¡to se tiÄe odbrane možda jedan od najboljih trenera, po onome Å¡to sam vidio i nauÄio od njega. Zatim sam jednu sezonu radio sa Aleksandrom Kaserom u Azovmashu, a on je bio pomoćnik DuÅ¡anu Ivkoviću u Olympiakosu kada su bili prvaci Evrope. Tako da sam stekao neko iskustvo, ali uvijek Äovjek treba da napravi neki rez i uzme od svakog od tih trenera poneÅ¡to, kako bi izgradio svoj stil i filozofiju. MeÄ‘utim, mogu biti zadovoljan i sretan da sam radio sa velikim trenerskim imenima i Å¡to radim oni Å¡to volim“, priÄa Selesković za AA.
Turska je na Eurobasketu, koji je upravo uÅ¡ao u samu zavrÅ¡nicu u Istanbulu, nastup zavrÅ¡ila u osmini finala porazom od Å panije. No, prema Seleskovićevim rijeÄima taj rezultat u sportskoj javnosti nije doživljen kao neuspjeh, jer su igrali sa skoro potpuno novim timom.
“Turska je napravila veoma talentovano reprezentaciju, pogotovo na vanjskim linijama. MeÄ‘utim, najveći problem je bio u odazivu igraÄa, jer nije doÅ¡ao Elsan Ilyasova, jedan od najboljih svjetskih igraÄa na poziciji Äetiri. Oni su napravili selekciju gdje je dosta talentovanih igraÄa, taktika je bila da igraju sa Äetiri niska i jednim visokim igraÄem, te sa agresivnom odbranom uz pomoć publike i euforije da pokuÅ¡aju napraviti neÅ¡to. U svim utakmicama su bili blizu u igri do zadnje minute, ali im je nedostajao taj korak. Uz to imali su nesreću da je Bobby Dixon bio povrijeÄ‘en, tako da nisu iskoristili potencijal tog jednog stranca, kao ostale reprezentacije“, kaže Selesković i nastavlja:
“Javnost nije bila previÅ¡e kritiÄna prema reprezentaciji, jer je u njoj bilo puno novih imena. I poÅ¡to su prvi put u posljednjih deset godina odigrali bez stranca, imali su alibi. Kroz medije prema njima su se odnosili pozitivno zbog toga Å¡to su dali sto posto energije i htijenja. Mislim da su pokazali blizu svog maksimuma.“
Selesković je naglasio da je oÄekivao da će Slovenija igrati dobro i da bi prema onome Å¡to je pokazala volio da bude Å¡ampion Evrope.
“Srbija je isto sjajna, baÅ¡ su posloženi i karakterni. Mislim da izostanak MiloÅ¡a Teodosića nije minus, Äak su to svojom hemijom potpuno nadoknadili. Mogu i oni, kao i Slovenci jako daleko i zasluženo su u vrhu“, istakao je Selesković.
Potom se razgovor okrenuo ka reprezentaciji BiH, koja je bez obzira na veliki broj otkaza, uspjela proći pretkvalifikacije i plasirati se u kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo u Kini 2019. godine.
“Nekoliko utakmica koje sam pogledao stvarno su odigrali vrhunski, pogotovo dvije posljednje koje su morali dobiti. Mislim da se mogla reprezentacija i ranije podmladiti. I u ono vrijeme kada sam s Markovićem bio, malo smo nauÄili na svojim greÅ¡kama. Nekada je Å¡teta da na mjesto nekih iskusnih ligaÅ¡kih igraÄa ne date Å¡ansu jednom ili dvojici talentovanih koÅ¡arkaÅ¡a. Za Džanana Musu se pokazalo da je veliki dobitak. U naÅ¡e vrijeme zvali smo Elmedina Kikanovića i Nihada Äedovića, ali im nismo dali minutažu koliko smo mogli. Pravimo reprezentaciju Äiji je cilj uvijek prolazak prvog kruga. Možda da pravimo tim za evropskog Å¡ampiona, onda to ne bi moglo da se tako radi. Ovako važno je dati Å¡ansu mladima i u ovom trenutka baÅ¡ imaju prostora. Bez obzira na rezultat treba im dati možda i prije nego Å¡to oni svojim godinama i igrom zasluže, jer nama je veliki luksuz da ti igraÄi u tom programu zakasne dvije ii tri godine“, miÅ¡ljenja je Selesković.
U skladu sa svim što je prethodno rekao o današnjoj reprezentaciji BiH, Selesković smatra da je Duško Vujošević idealan izbor za selektora.
“Ovo Å¡to je VujoÅ¡ević doveden je velika stvar, jer je on majstor za rad sa mladim igraÄima. TakoÄ‘er, i trenerima će to biti korisno, jer neće VujoÅ¡ević vjeÄno biti tu. Isto kao Å¡to je Tanjević doÅ¡ao u Tursku i Fenerbahce i dao im podlogu da mogu razmiÅ¡ljati o velikim rezultatima. To su velika imena koja vrijede za naÅ¡u koÅ¡arku i zato valja pokuÅ¡ati napraviti neki ozbiljniji rezultat, jer to i mogu uraditi velika trenerska imena“, optimista je Selesković.
Samir Selesković
Bh. koÅ¡arka na plasman u drugi krug Eurobasketa Äeka joÅ¡ od daleke 1993. godine kada je zauzela osmo mjesto. Dio tog tima koji je ostvario najveći uspjeh muÅ¡ke bh. koÅ¡arke bio je i Selesković.
“To je specifiÄno vrijeme i to treba doživjeti. Tada smo nas sedmorica izaÅ¡la iz Sarajeva i sastali smo se sa joÅ¡ trojicom koji su već igrali vani, Emir MutapÄić, Dino Bilalović i Mario Primorac. Sve reprezentacije su imale 12 igraÄa, a mi deset. Jednostavno nismo mogli popuniti tim. Bilo je i nekih otkaza Damir MrÅ¡ić nije mogao, Mensur Bajramović i Nenad Marković i pored velike želje da igraju nisu mogli zbog hrvatskog koÅ¡arkaÅ¡kog državljanstva, tako da je ti bila specifiÄna situacija. MeÄ‘utim, imali smo veliku želju i entuzijazam da uspijemo i napravljeno je gotovo nemoguće. Uz dobar i struÄan rad Ibrahima Krehića i rahmetli Mirze DelibaÅ¡ića, koji su imali strpljenje i vjeru da se može neÅ¡to napraviti. Imali smo mi i odreÄ‘eni kvalitet, ali mislim da smo iskoristili to Å¡to nismo imali Å¡ta da izgubimo. U naÅ¡oj zemlji je tada bio rat i imali smo ono Å¡to sada naÅ¡im igraÄima nedostaje, a to je Å¡to nije bilo upitno samopouzdanje, želja i maksimalno zalaganje. Svaki igraÄ kada to uradi napravi se rezultat, e sada je to bila i praktiÄno nenormalna situacija, bez ikakvih upitnika iznad glave“, kaže Selesković i dodaje:
“Nama su se upitnici pojavili kada je završeno Evropsko prvenstvo, jer nismo znali gdje ćemo, nismo imali klubove. Otišli smo u Italiju kod Mire Polje, koja je bila naš menadžer, pa smo s vremenom jedan po jedan pronašli klubove u kojima ćemo igrati. Znali smo da su nam tada porodice bile u BiH i Sarajevu i jedini nam je cilj bio kako ćemo im pomoći. Bez obzira što je to bilo jako teško vrijeme, možda je to moj najbolji period u životu. Postao sam prijatelj sa poznanicima, kasnije se to produžilo sa svima iz te generacije, kao braća smo i dan danas. Od te 1993. godine i dalje smo u kontaktu.“
Uz Seleskovića u Turskoj radi joÅ¡ jedan Älan te generacije, a rijeÄ je o Adisu Bećiragiću (Aziz Bekir) koji radi u Konyi gdje je postavljen za direktora Å¡kole koÅ¡arke.
(Repreznetacija.ba)
